Uređivanje pitanja sprečavanja zlostavljanja na radu i edukacije zaposlenih je preporučeno i od strane Evropskog parlamenta, koji je usvojio Rezoluciju o zlostavljanju na radnom mestu 2001-2339 (INI).
Ustavom Republike Srbije, u članu 60, između ostalog, utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada i potrebnu zaštitu na radu.
U skladu sa članom 7. – 9. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, poslodavci su dužni da, pisanim putem obaveste zaposlene o zabrani vršenja zlostavljanja i o pravima, obavezama i odgovornostima poslodavca i zaposlenog, da zaposlenog zaštite od zlostavljanja  kao i da odgovaraju za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje nanese drugom zaposlenom kod istog poslodavca.

Većina naših poslodavaca izbegava da edukuje radnike iz oblasti zlostavljanja na radu iz samo njima znanih razloga.

Član 7,  Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu kaže da je poslodavac dužan da u cilju prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovodi mere obaveštavanja i  osposobljavanja (edukacije) zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja.
Retko koji poslodavac vrši edukaciju zaposlenih u vezi zlostavljanja zaposlenih na radu  (mobinga).

Iz tog razloga smo se odlučili da svima koji su zainteresovani ponudimo jedan kompletan kurs o mobingu.

Na kursu će biti obrađene sledeće teme:

ZAKON O SPREČAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU

• Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
• Definicija zlostavljanja na radu - mobinga
• Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenog
• Postupak za zaštitu od zlostavljnja
• Kada nije obavezno pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca
• Ponuda posrerdovanja i određivanje odnosnoizbor posrednika
• Sprovođenje postupka posredovanja
• Okončanje postupka posredovanja
• Kada postupak posredovanja nije uspeo
• Sadržaj sporazuma o rešavanju spornog pitanja
• Rokovi zastarelosti
• Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog 
• Mere za sprčavanje zlostavljanja do okončanja postupka
• Pravo na odbijanje rada
• Zaštita učesnika u postupku
• Sudska zaštita
• Sadržina tužbe 
• Teret dokazivanja i hitnost postupka
• Privremene mere

MOBING - ZLOSTAVLJANJE NA RADNOM MESTU

• Mobing
• Podvrste mobinga
• Proces mobinga
• Najčešći postupci mobera
• Osnovne grupe poremećaja
• Psihički poremećaji
• Posledice mobinga na zdravlje
• Moguće dijagnoze usled mobinga
• Klinička slika mobinga
• Najčešće žrtve mobinga
• Reakcija žrtve mobinga
• Posledice mobinga u radnoj sredini
• Klinička slika psihičkog poremećaja izazvanog mobingom
• zdravstvene smetnje kod žrtava mobinga
• Ko su moberi
• Profil srpskog mobera
• Tipovi šefova koji dovode do mobinga
• Najčešći postupci mobera
• Kako dalje
• Da li se mobing može dokazati
• Mobingom se ne smatra

MOBING U SVETU

• Kakvo je stanje u svetu
• Poražavajuća statistika
• Broj radnika izložen mobingu u svetu
• Procenat zlostavljanih radnika po delatnostima u državama EU
• Posledice mobinga po preduzeće (ustanovu)
• Koliko to košta

Mnogobrojna svetska istraživanja pokazala su da edukacija zaposlenih i preventivno delovanje na sprečavanje zlostavljanja na radu ima višestruki uticaj:

Na pojedinca (žrtvu) zlostavljanja:

• Zadržavanje radne sposobnosti zaposlenog
• Povećanje prisutnosti zaposlenog na radnom mestu
• Povećanje motivisanosti, kreativnosti, inovativnosti zaposlenog na radnom mestu
• Veća produktivnost – radni učinak zaposlenog
• Veća zarada zaposlenog, podizanje nivoa životnog standarda porodice
• Očuvanje porodice (mobing je i porodični problem)

Na radnu sredinu (kompanije, ustanove, preduzeća):

• Poboljšanje radne atmosfere, smanjenje broja konflikata,
• Povećanje motivisanosti zaposlenih
• Povećanje ukupne produktivnosti kompanije i po tom osnovu ostvarenje boljih finansijskih efekata kompanije u celini
• Povećanje redovnosti prisustva na rednom mestu i smanjenje potrebe prijema radnika za zamenu privremeno odsutnih radnika zbog bolovanja usled posledica zlostavljanja na zdravlje
• Smanjenje troškova za zarade i naknade zarada po osnovu bolovanja i prijema novih radnika na određeno vreme
• Smanjenje eventualnog narušavanja ugleda kompanije ili ustanove zbog mogućnosti pokretanja sudskih postupaka i obaveštavanje javnosti o slučajevima zlostavljanja
• Smanjenje potencijalnih značajnih troškova kod medijacije, sudskih troškova i advokatskih troškova
• Smanjenje potencijalnih troškova kod isplate naknade štete zaposlenom
• Povećanje finansijskih potencijala preduzeća i ustanove po napred navedenim osnovama i mogućnost za uvođenje nove proizvodnje, novih radnih mesta i novog produktivnog zapošljavanja
• Podizanje životnog standarda i kupovne moći zaposlenih u kompaniji, i po tom osnovu pokretanje proizvodnje i u ostalim delatnostima
  
  Na socijalno okruženje (društvo u celini)
• Smanjenje pritiska na socijalne fondove usled:
• Smanjenja troškova lečenja (skupih lekova i dugotrajnih terapija)
• Smanjenja broja bolovanja preko trideset dana
• Smanjenja broja nezaposlenih i izdataka za naknade po osnovu nezaposlenosti
• Smanjenja sudskih postupaka
• Smanjenja broja samoubistava (suicida koji je česti ishod dugotrajnog mobinga)
• Finansijsku stabilnost kompanije
• Finansijski jaču državu, sa većim društvenim bruto proizvodom i stabilnijim socijalnim fondovima
• Podizanje životnog standarda stanovništva
  Zakon o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05 ,61/05, 54/09, 32/13, 75/14) sadrži odredbe propisane članovima 18. – 23. o zabrani neposredne i posredne diskriminacije, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja zaposlenog i lica koje traži zaposlenje, po osnovu nekog njegovog ličnog svojstva, statusa i opredeljenja, kao i odredbe o mogućnosti da diskriminisano lice može da pokrene postupak pred nadležnim sudom za naknadu štete, u skladu za zakonom kojim se uređuje parnični postupak.
  
  Ove odredbe obezbeđuju jedan vid zaštite zaposlenog i lica koje traži zaposlenje, ako je to lice po bilo kom ličnom svojstvu diskriminisano.
  Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. Glasnik RS br. 36/2010“, od 28.05.2010), stupio je na snagu dana 05.06.2010. godine, a 05. septembra 2010. godine počeo je da se primenjuje.
  U skladu sa Zakonom Ministar rada i socijalne politike doneo je Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, koji je stupio na snagu 04.09.2010. godine.
  
  Zlostavljanje na radu - opšte informacije
  Ako Vas na poslu neko sistematski maltretira, vređa, ponižava,  zastrašuje,  svađa sa kolegama,  seksualno uznemirava, omalovažava Vaš rad, neopravdano nameće uslove rada ili radne zadatke koji ne važe za druge ili Vam na bilo koji način namerno ugrožava zdravlje, pokušava da Vas izoluje od drugih kolega ili navede da date otkaz, odnosno raskinete ugovor, onda ste žrtva zlostavljanja na radu, poznatog i pod engleskim nazivom mobing. Ovakvo ponašanje je zabranjeno i postoje različiti načini zaštite od njega.
  
  Zlostavljač može da bude poslodavac, šef, direktor, kolega ili grupa kolega, a žrtva može da bude bilo koji pojedinac, ali i grupa radnika.
  Mobingom se smatra i podsticanje ili navođenje drugih na zlostavljanje.
  Sam izraz mobing (mobbing) dolazi od engleskog glagola to mob, što znači bučno navaliti ili nasrnuti u masi.