Plastika je najčešći materijal koji čoveku služi za razne namene, a posebno su prisutne plastične boce u kojima se drži voda. Gde god se okrenete, oko sebe ćete naći nešto napravljeno od plastike... Svakih 5 minuta, konzumiramo 2 miliona boca, zamislite koliko je to plastike? Međutim, posle izvesnog stajanja u ovakvim bocama i balonima, voda postaje nedovoljno čista.
Na dnu svake ambalaže nalazi se trougao sa brojem u sredini. Potrošači, inače, vrlo malo znaju o brojevima koji se nalaze u trouglovima na dnu ambalaže.
Oznake u trouglovima pokazuju:
Nas često zanima sastav vode, ali zanemarujemo hemijski sastav ambalaže u kojoj se voda nalazi.
Svetska zdravstvena organizacija je 2012.g. završila dvogodišnju studiju kojom je prvi put dokazano da flaše, kese, igračke i telefoni sadrže opasne hemikalije, izazivače smrtonosnih oboljenja.
Plastični proizvodi koje svakodnevno upotrebljavamo mogu da nam naruše zdravlje, pa čak i da izazovu rak.
Pod uticajem svetlosti ili visoke temperature, plastična ambalaža se razgrađuje, čime se otrovnim proizvodima od kojih je napravljena plastična flaša zagađuje sadržaj u flaši.
Često koristimo istu plastičnu flašu od vode ili soka više puta, ne znajući da to može biti otrovno. Međutim, pojedina ambalaža je namenjena isključivo za jednokratnu upotrebu.
Šta kažu trouglovi na plastičnoj ambalaži
Šta piše na dnu plastične ambalaže
Koja je loša a koja dobra plastika
Od čega se pravi
Staklo i dalje najsigurnije
1 PET (često i PETE) polietilen tereftalat
2 HDP (nekad i HDPE) polietilen visoke gustine
3 PVC (nekad i 3V) Polivinil hlorid
4 LDPE polietilen niske gustine
5 PP polipropilen
6 PS polistiren
7 PC Other – Polikarbonat
Što je BPA ( Bisfenol A)?
Zašto se proizvodi kada je toliko štetna